Laboratorija koja pokazuje kako radimo

Saće u medu je prirodan oblik konzumiranja meda zajedno sa delom voštanog saća u kome je med bio uskladišten.

Komadić saća može se polako žvakati, pri čemu se med postepeno oslobađa. Nakon toga vosak se može izvaditi iz usta ili, u maloj količini, progutati prema ličnoj navici.

Saće treba čuvati u čistoj i dobro zatvorenoj ambalaži, na suvom mestu i zaštićeno od direktne sunčeve svetlosti i prekomerne toplote.

Ovaj zapis služi kao praktično objašnjenje načina upotrebe saća u medu, bez zdravstvenih ili medicinskih tvrdnji.

Osušeno lekovito bilje najbolje je čuvati na suvom, tamnom i provetrenom mestu, zaštićeno od vlage, direktne sunčeve svetlosti i jakih mirisa.

Bilje treba držati u čistoj, dobro zatvorenoj ambalaži. Staklene tegle, papirne kese ili odgovarajuća kartonska ambalaža mogu biti dobar izbor, u zavisnosti od vrste biljke i načina čuvanja.

Važno je da biljni materijal pre odlaganja bude dobro osušen. Prisustvo vlage može pogoršati kvalitet i skratiti vreme čuvanja.

Povremeno je dobro proveriti izgled, miris i stanje bilja. Ako se primete vlaga, plesnivost, neuobičajen miris ili promena koja ukazuje na kvarenje, takav materijal ne treba koristiti.

Kristalizacija je prirodan proces koji se javlja kod mnogih vrsta meda. Brzina kristalizacije zavisi od sastava meda, odnosa prirodnih šećera, sadržaja vode, temperature i uslova čuvanja.
Neke vrste meda kristališu brže, dok druge mogu dugo ostati tečne. Promena u čvršće ili kremasto stanje ne znači da je med pokvaren.
Ako želite ponovo tečniji med, teglu možete lagano zagrevati u toploj vodi, bez izlaganja visokoj temperaturi.