Lekovito bilje

Valerijana (Valeriana officinalis)

O biljci

Valerijana je višegodišnja zeljasta biljka koja najčešće raste na vlažnim livadama, uz potoke, kanale i na drugim mestima sa dovoljno vlage. Prepoznatljiva je po uspravnoj stabljici, perasto deljenim listovima i sitnim svetloružičastim do beličastim cvetovima skupljenim u cvasti. Za dalju obradu najčešće se koristi koren, koji se vadi kada je biljka dovoljno razvijena i zatim pažljivo čisti i suši. Valerijana ima dugu tradiciju upotrebe u različitim biljnim pripravcima i mešavinama. U DRAMIS enciklopediji predstavljamo je kroz pravilno prepoznavanje, način vađenja korena, sušenje i tradicionalnu upotrebu, bez medicinskih tvrdnji i obećanja o lečenju.

Vreme berbe (kalendar):

9,10,11

Aktivni sastojak:

Koren valerijane sadrži etarsko ulje, valerenske kiseline i druge prirodne biljne materije, čiji sadržaj zavisi od starosti biljke i načina obrade.

Primena:

Tradicionalno se koristi u različitim biljnim pripravcima i mešavinama. U ovoj enciklopediji ne navodimo terapijske preporuke niti tvrdnje o lečenju.

Tradicionalna priprema i upotreba

Priprema čaja / biljne mešavine:

Osušeni koren valerijane može se koristiti kao deo biljnih mešavina. U DRAMIS enciklopediji ne navodimo precizno terapijsko doziranje niti preporučujemo samostalnu dugotrajnu upotrebu.

Macerat / spoljni pripravak:

Valerijanu u DRAMIS enciklopediji ne predstavljamo kao biljku za kućne obloge ili spoljne terapijske postupke.

DRAMIS Biljni dnevnik

Kada brati (savet): Koren se najčešće vadi u jesen, kada nadzemni deo biljke počinje da se povlači. Birati zdrave i pravilno prepoznate biljke.

Način sušenja: Koren dobro očistiti, po potrebi iseći na manje komade i sušiti na suvom i dobro provetrenom mestu. Važno je potpuno ga osušiti pre skladištenja.

Moj lični savet: Kod valerijane je najvažnija pravilna obrada korena. Posle vađenja ga pažljivo očistimo, odvojimo oštećene delove i sušimo temeljno pre čuvanja.