O biljci
Trešnja je listopadno drvo poznato po belim prolećnim cvetovima i sočnim plodovima koji sazrevaju početkom leta. Raste kao gajena voćka, ali se može naći i u samoniklom obliku. Za različite namene koriste se plodovi, peteljke i drugi delovi biljke, koji se sakupljaju i obrađuju odvojeno. Trešnja ima dugu tradiciju upotrebe u ishrani, domaćinstvu i različitim biljnim pripravcima. U DRAMIS enciklopediji predstavljamo je kroz pravilno prepoznavanje, način sakupljanja, obradu i tradicionalnu upotrebu, bez medicinskih tvrdnji i obećanja o lečenju.
Vreme berbe (kalendar):
5,6,7
Aktivni sastojak:
Plod trešnje sadrži šećere, organske kiseline, pigmente i druge prirodne biljne materije. Sastav zavisi od sorte, zrelosti i uslova uzgoja.
Primena:
Trešnja se prvenstveno koristi u ishrani, a pojedini delovi biljke tradicionalno se pominju i u biljnim pripravcima. U ovoj enciklopediji ne navodimo terapijske preporuke.
Tradicionalna priprema i upotreba
Priprema čaja / biljne mešavine:
Peteljke trešnje se u tradicionalnoj praksi koriste kao biljna sirovina za napitke i mešavine. U DRAMIS enciklopediji ne navodimo terapijsko doziranje.
Macerat / spoljni pripravak:
Trešnju u DRAMIS enciklopediji ne predstavljamo kao biljku za kućne obloge ili spoljne terapijske postupke.
DRAMIS Biljni dnevnik
Kada brati (savet): Plodove brati kada su potpuno zreli i zdravi. Ako se koriste peteljke, odvajati ih od zdravih plodova i pripremiti za sušenje odmah nakon berbe.
Način sušenja: Peteljke sušiti u hladu, na suvom i dobro provetrenom mestu, u tankom sloju. Plodove obrađivati odvojeno, u zavisnosti od njihove dalje namene.
Moj lični savet: Kod trešnje odvajamo plod i peteljke jer imaju različitu namenu i način obrade. Za sušenje biramo samo čistu i zdravu biljnu sirovinu.