O biljci
Ljubičica je niska višegodišnja zeljasta biljka prepoznatljiva po srcolikim listovima i mirisnim ljubičastim cvetovima koji se pojavljuju rano u proleće. Najčešće raste na senovitim i polusenovitim mestima, uz živice, rubove šuma i u vrtovima. Za dalju obradu koriste se prvenstveno cvetovi i listovi, koji se beru po suvom vremenu dok su zdravi i neoštećeni. Ljubičica ima dugu tradiciju upotrebe u biljnim čajevima, sirupima i drugim blagim biljnim pripravcima. U DRAMIS enciklopediji predstavljamo je kroz pravilno prepoznavanje, berbu, sušenje i tradicionalnu upotrebu, bez medicinskih tvrdnji i preporuka za lečenje.
Vreme berbe (kalendar):
3,4,5
Aktivni sastojak:
Ljubičica sadrži biljne sluzi, flavonoide, mirisne materije i druge prirodne biljne sastojke, čiji sadržaj zavisi od dela biljke i vremena berbe.
Primena:
Tradicionalno se koristi u biljnim čajevima, sirupima i drugim blagim biljnim pripravcima. U ovoj enciklopediji ne navodimo terapijske preporuke niti tvrdnje o lečenju.
Tradicionalna priprema i upotreba
Priprema čaja / biljne mešavine:
Osušeni cvetovi i listovi ljubičice mogu se koristiti kao deo blagih biljnih mešavina za pripremu čaja. Količina i način pripreme zavise od sastava konkretne mešavine.
Macerat / spoljni pripravak:
Ljubičica se u tradicionalnoj praksi može sresti i u drugim biljnim pripravcima. DRAMIS enciklopedija ne daje uputstva za tretiranje zdravstvenih tegoba.
DRAMIS Biljni dnevnik
Kada brati (savet): Cvetove i listove brati po suvom vremenu, dok su sveži, zdravi i bez znakova oštećenja.
Način sušenja: Sušiti u hladu, na suvom i dobro provetrenom mestu, raspoređeno u tankom sloju. Izbegavati vlagu i direktno sunce.
Moj lični savet: Kod ljubičice je važno pažljivo branje jer su cvetovi nežni i brzo gube kvalitet. Biramo čiste, zdrave primerke i sušimo ih što pre nakon berbe.