O biljci
Kopriva je višegodišnja zeljasta biljka veoma rasprostranjena na livadama, uz ograde, puteve, vodotokove i na zemljištima bogatim hranljivim materijama. Prepoznatljiva je po nazubljenim listovima i dlačicama koje pri dodiru mogu izazvati peckanje na koži. Za dalju obradu najčešće se koriste mladi listovi i nadzemni delovi biljke, a u određenim pripravcima i koren. Različiti delovi biljke sakupljaju se i obrađuju odvojeno. Kopriva ima dugu tradiciju upotrebe u ishrani, biljnim čajevima i različitim pripravcima. U DRAMIS enciklopediji predstavljamo je kroz pravilno prepoznavanje, berbu, sušenje i tradicionalnu upotrebu, bez medicinskih tvrdnji i obećanja o lečenju.
Vreme berbe (kalendar):
3,4,5,6,7
Aktivni sastojak:
Kopriva sadrži flavonoide, minerale, organske kiseline i druge prirodne biljne materije. Sastav zavisi od dela biljke, vremena berbe i uslova rasta.
Primena:
Tradicionalno se koristi u ishrani, biljnim čajevima i drugim biljnim pripravcima. U ovoj enciklopediji ne navodimo terapijske preporuke niti tvrdnje o lečenju.
Tradicionalna priprema i upotreba
Priprema čaja / biljne mešavine:
Osušeni list koprive može se koristiti samostalno ili kao deo biljnih mešavina za pripremu čaja. Jačina i količina prilagođavaju se sastavu konkretne mešavine.
Macerat / spoljni pripravak:
Kopriva se u tradicionalnoj praksi može sresti i u spoljnim biljnim pripravcima. DRAMIS enciklopedija ne daje uputstva za tretiranje zdravstvenih tegoba.
DRAMIS Biljni dnevnik
Kada brati (savet): Mlade listove i vršne delove brati po suvom vremenu, pre nego što biljka postane gruba i potpuno razvijena.
Način sušenja: Sušiti u hladu, na suvom i dobro provetrenom mestu, u tankom sloju. Biljku zaštititi od vlage i direktnog sunca.
Moj lični savet: Za obradu biramo mlade, zdrave listove sa nezagađenih mesta. Koprivu je najbolje brati u rukavicama i što pre nakon branja pripremiti za sušenje ili dalju obradu.