O biljci
Kičica je sitna dvogodišnja zeljasta biljka koja raste na livadama, pašnjacima, proplancima i drugim sunčanim mestima. Prepoznatljiva je po uspravnoj stabljici, sitnim ružičastim cvetovima i izrazito gorkom ukusu. Za dalju obradu najčešće se koriste nadzemni delovi biljke, koji se beru po suvom vremenu tokom cvetanja. Kičica ima dugu tradiciju upotrebe u različitim biljnim mešavinama i pripravcima. U DRAMIS enciklopediji predstavljamo je kroz pravilno prepoznavanje, berbu, sušenje i tradicionalnu upotrebu, bez medicinskih tvrdnji i preporuka za lečenje.
Vreme berbe (kalendar):
6,7,8
Aktivni sastojak:
Kičica sadrži gorke biljne materije, flavonoide i druge prirodne sastojke, čiji sadržaj zavisi od dela biljke i vremena berbe.
Primena:
Tradicionalno se koristi u biljnim čajevima i mešavinama, naročito kao izrazito gorka biljka. U ovoj enciklopediji ne navodimo terapijske preporuke niti tvrdnje o lečenju.
Tradicionalna priprema i upotreba
Priprema čaja / biljne mešavine:
Osušeni nadzemni delovi kičice mogu se koristiti kao deo biljnih mešavina. Zbog izražene gorčine u DRAMIS enciklopediji ne navodimo precizno terapijsko doziranje za kućnu upotrebu.
Macerat / spoljni pripravak:
Kičicu u DRAMIS enciklopediji ne predstavljamo kao biljku za kućne obloge ili spoljne terapijske postupke.
DRAMIS Biljni dnevnik
Kada brati (savet): Nadzemne delove brati po suvom vremenu kada je biljka u cvetu, birajući zdrave i neoštećene primerke.
Način sušenja: Sušiti u hladu, na suvom i dobro provetrenom mestu, u tankom sloju. Izbegavati vlagu i direktno sunce.
Moj lični savet: Kičica je izrazito gorka biljka, pa je u radu sa njom važna umerenost. Biramo zdravu biljnu sirovinu i čuvamo je dobro osušenu i zaštićenu od vlage.