O biljci
Ginko je listopadno drvo prepoznatljivo po karakterističnim lepezastim listovima. Smatra se jednom od najstarijih danas živih biljnih vrsta i često se gaji u parkovima i drvoredima. Za dalju biljnu obradu najčešće se koriste listovi, koji se sakupljaju sa zdravih i pravilno prepoznatih stabala. Ginko ima dugu istoriju upotrebe u tradicionalnim biljnim pripravcima, a danas se njegovi listovi koriste i kao sirovina za različite standardizovane biljne proizvode. U DRAMIS enciklopediji predstavljamo ga kroz botaničko prepoznavanje, sakupljanje, sušenje i tradicionalnu upotrebu, bez medicinskih tvrdnji i preporuka za lečenje.
Vreme berbe (kalendar):
6,7,8,9
Aktivni sastojak:
List ginka sadrži flavonoide, terpenske laktone i druge prirodne biljne materije. Sastav može zavisiti od uslova rasta i načina obrade.
Primena:
Ginko se tradicionalno koristi u različitim biljnim pripravcima. U ovoj enciklopediji ne navodimo terapijske preporuke niti tvrdnje o delovanju na konkretna zdravstvena stanja.
Tradicionalna priprema i upotreba
Priprema čaja / biljne mešavine:
List ginka se pojavljuje u različitim biljnim pripravcima, ali u DRAMIS enciklopediji ne navodimo precizno kućno doziranje niti terapijski recept za čaj.
Macerat / spoljni pripravak:
Ginko nije biljka koju u DRAMIS enciklopediji predstavljamo kroz kućne obloge ili spoljne terapijske postupke.
DRAMIS Biljni dnevnik
Kada brati (savet): Listove sakupljati sa zdravih i pravilno prepoznatih stabala, po suvom vremenu i bez vidljivih oštećenja.
Način sušenja: Listove sušiti u hladu, na suvom i dobro provetrenom mestu, u tankom sloju i zaštićeno od direktnog sunca.
Moj lični savet: Kod ginka je posebno važno koristiti pravilno prepoznatu i kvalitetno obrađenu sirovinu. Za unutrašnju upotrebu prednost imaju proizvodi sa jasno deklarisanim sastavom i načinom upotrebe.